Dresura pasa

Ovo sam našla na internetu kad mi je zatrebalo, nadam se da će i vama
pomoći da shvatite neke stvari o psima i d avam bude lakše objasniti im
što želite od njih



1. OSNOVI TEORIJE
DRESURE PASA


DRESURA je sistem čovekovog dejstava na psa pomoću kojeg se kod pasa stvaraju i učvršćuju određene navike.


TEORIJA DRESURE - to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih principa koji čine proces dresure kao i opštih stavova koji proističu iz tih principa i objašnjavaju složene pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija dresure, na taj način analizira i sjedinjuje dejstvo čoveka sa ponašanjem psa u toku dresure. Ovo može biti ostvareno samo na osnovu teorije I.P.Pavlova o višoj nervnoj delatnosti životinja. Teoriju dresure
treba da zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki slučajevi da
dreser-početnik, a često i iskusniji dreser, baš zbog nepoznavanja teorije
dresure, kod psa stvori nepoželjne navike koje se kasnije ili vrlo teško a
često i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje teoriju dresure u
svakom trenutku rada sa psom svestan je koju će naviku pospešiti postupak koji
primenjuje, a šta dodatno treba da uradi da isti taj postupak ne bi stvorio
nepoželjnu naviku kod psa. Zbog toga šablonska dresura, mada stvori kod psa
određene zahtevane navike, gotovo uvek kod psa stvori i određene nepoželjne
navike koje mogu biti takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan.
Izučavanjem različitih načina i postupaka, oblika i vremena primene tih
postupaka i navika koje se stvaraju kod psa je obaveza koja predhodi dresuri
psa. Poznavanje osnova teorije dresure, pruža mogućnost da rad psa usmerimo na
svesnu a ne slepu poslušnost. Dreser stiče znanje da može jasno uočavati pojave
koje proističu u toku dresure, kako bi mogao izabrati najbolje i najefikasnije
načine za postizavanje onoga što želi. Poznavanje opštih principa dresure pasa,
pruža mogućnost za posebno prilaženje svakom psu. Stvar je u tome, što dreser
stalno radi sa psima koji imaju svoj određen karakter. Zato, prema
individualnim osobinama psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri,
odabirajući ona koja će dati najbolje rezultate. I uslovi
dresure mogu biti takođe različiti. Psi se mogu dresirati na specijalnom
prostoru-poligonu, u polju, šumi kao i manje podesnim uslovima. U svim tim
uslovima dreser mora da zna kad koju metodu da primenjuje i šta u pojedinačnom
uslovu može postići a šta ne i ne treba da pokušava da u određenom vremenskom i
prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to neće dati rezultat.

Znanje osnovnih stavova, kao i određenih složenih pojava u dresuri, pomažu da se nađe način za rešenje mnogih poteškoća sa kojima inače dreseri ne bi mogli izaći na kraj, ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo govori za neophodnost izučavanja teoretskih osnova dresure.

3. TEORIJA I.P.PAVLOVA
O REFLEKSIMA


Naučnoobjasnitiishvatitiponašanjepsa, mogućnojesamonaosnovuteorijeI.P. Pavlovaovišojnervnojaktivnosti životinja.




Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa. Refleksi pasa
mogu biti bezuslovni i uslovni.


Bezuslovni refleksi su urođeni refleksi i prenose se na potomstvo. Štene kada se ošteni još ne može jesti žitku hranu, brzo se kretati, videti predmete koji ga okružuju, no i pored toga, ovo bespomoćno biće zna kako da se ponaša da bi sačuvalo svoj život. U stvari, ove se radnje kod šteneta odigravaju bez učešća njegove volje, a pod uticajem aktivnosti njegovog nervnog sistema. Dokazano
je da štene ne može samo sebe održati. Stvar je u tome što se kod životinja
odmah nakon rođenja, stvara u mozgu veza među ćelijama te kao rezultat
izazvanog osećaja gladi psa, dolazi određeno ponašanje. Toplota ženke, mekoća
njenog tela, isturenost bradavica na sisama, deluju na štene kao nadražaji koji
izazivaju strogo određenu reakciju. Štene puzi do
kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle toga dolazi do vrlo složenih
pokreta sisanja, pri kojima učestvuju mnogi mišići. Sitost posle sisanja
izaziva stanje mirovanja šteneta. Ovim se objašnjava što prvih dana života,
štene spava kad ne sisa. Pri hladnijem vremenu, štene traži toplija mesta.
Osećaj bola izaziva trzaj itd. Sve urođene reakcije, nazivaju se bezuslovnim
refleksima a nadražaji koji izazivaju ove reflekse nazivaju se bezuslovnim
nadražajima. Bezuslovni refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po rođenju
psa, mogu se stvoriti i u toku života. Neki refleksi su rezultat onih nervnih
veza koje sazrevaju u određenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni
refleksi se pojavljuju u 7.-8. mesecu života. Ovo uslovljava da kuja sa kojom
se je ranije pas igrao, počinje da izaziva kod njega polni nagon. Refleksi
materinskog ponašanja dolaze odmah posle štenjenja. Štenad nadražuju ceo sistem
materinskih refleksa. Miris divljači navodi lovačko štene uzrasta 5-6 meseci da
ide po tragu zveri i ptica. Reakcija koja se stvara na račun bezuslovnog
refleksa, urođena je i naziva se INSTINKT-om.

3.1 BEZUSLOVNI REFLEKSI (urođeni su i nasledni)




Kod psa razlikujemo sledeće bezuslovne reflekse:


1.Prosti refleksi (primer: trzaj noge na ubod...)


2.Refleksi položaja (primer: samostalno ležanje, sedenje...)


3.Složeni refleksi (INSTINKTI):


a) Aktivni


-za orijentaciju


b)
Pasivni


-za ishranu


-za odbranu


-polni

Pre svega,
u ponašanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orijentirnih refleksa. Zatim grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se čine za nabavljanje-otimanje hrane). Veće značenje ima grupa refleksa koja se može karakterisati najrazličitijim formama odbrambenih dejstava. Grupa refleksa koji se čine u cilju razmnožavanja i odgajivanja potomstva - nazivaju se polni i materinski refleksi.


Svako ponašanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na jednu od pomenutih grupa refleksa. Kratko
ćemo okarakterisati svaku od njih:


Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem (njušenjem) predmeta, prisluškivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je nazvao još i istražnim ili refleksima radoznalosti. Refleksi radoznalosti javljaju se kod psa u svim slučajevima kada na njega deluju novi nadražaji. Oni uvek prethode
drugim refleksima.

Ako posle orjentacionog nadražaja usledi odbrambeni, pas počinje bežati ili napadati. Znači, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iščezne i na njegovo mesto dođe drugi refleks.


Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu bezuslovnih refleksa ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne obrade (kidanje hrane, lomljenje kostiju...), zatim akt gutanja hrane (refleks gutanja, lučenja pljuvačke...). Većina refleksnih pokreta psa prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojoj pas teži (pas prati čoveka u čijim se rukama nalazi hrana, pritrčava njemu, skače prema hrani...).

U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od raznih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj očuvanje života psa. Kao i refleksi ishrane, oni imaju važnu ulogu u životu. Prema ponašanju psa, možemo razlikovati dve vrste odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi.


U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od nepoželjnih nadražaja. U jednom slučaju će to biti bežanje, u drugom pomicanje u kraj a u trećem skrivanje. U kojoj od navedenih formi će se refleks ispoljiti, zavisi od spoljašnjih uslova i od karaktera odnosa sa čovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas će pri pokušaju da se prema njemu primeni zastrašujući nadražaj, pobeći od čoveka - dresera. U drugim okolnostima - na lancu, on će nastojati da na svaki način izbegne udarac. Pojedini psi u ovim slučajevima legnu i pužu u noge čoveku - dreseru.

Određeno značenje u životu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U osnovi to su pretežno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodičan karakter i ispoljavaju se kao odgovor na unutrašnje nadražaje. U mozgu pasa postoje specijalne ćelije koje su prijemčive za promene koje nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, bremenitosti, štenjenjem itd. Njihovo draženje kao i draženje oblasti mozga koje su u vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajućih načina reakcija. U grupu roditeljskih refleksa spadaju refleksi koje čine u cilju traženja kuje, u njenom praćenju, jednom rečju, polni refleksi kod psa. Kod kuja ova grupa refleksa počinje refleksima pomoću kojih ona ostvaruje vezu - kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traženja i obezbeđenja mesta štenjenja i refleksi porođaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi materinskog instinkta, gde spada lizanje štenadi, ishrana, zaštita i čuvanje, kao i refleksi obučavanja štenadi za samostalan život.


U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju.
Naprotiv, ako su izraženi u velikoj meri, oni se nepovoljno odražavaju na
dejstva koja su potrebna dreseru, jer obično svojim postojanjem koče sve ostale
forme ponašanja.

Za ponašanje mnogih pasa karakteristično je preovladavanje jednih refleksa nad drugima. Ova se pojava može uočiti za vreme analize ponašanja životinja različitog porekla, što se može objasniti nasledstvom. Pod uticajem zahteva čoveka, koji su sistematski postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih rasa pasa i, u poređenju sa drugima, više razvili. Tako je ruski naučnik L.V. Krušinski dokazao naslednost (prenošenje osobina) dobro razvijene aktivne reakcije majke. Od 23 šteneta od roditelja kod kojih su preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 štene se takođe odlikovalo jako izraženim agresivnim refleksima.

Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objašnjava se i obukom. U ogledima Pavlova jedni su psi držani i odrasli u uslovima zatvorenog držanja a drugi slobodnog, što je uslovilo da su se jako razvijali u svom ponašanju i razlikovali jedni od drugih u istom. Kod prvih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu održavati čitavog života, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali retko. Drugi je primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se javljaju u onom slučaju gde se zbog čestog iskorišćavanja psa za određene, recimo, polne odnose, dovodi do preovladavanja kod njega polnih reakcija.


Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera može se lepo videti u ponašanju pasa koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su najčešće uhranjeni i razmaženi i pre svega daju reflekse koji se izražavaju u težnji za kontaktom sa vlasnikom.

3.2 USLOVNI REFLEKSI




Uslovni refleksi su oni koje pas stiče u toku života, pomoću iskustva, probe ili dresure. Ponašanje psa se formira u osnovi na račun uslovnih refleksa, zato što se oni stiču. Štene u prvo vreme dok ne ojača, održava svoj život na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije se javlja čitav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za život. Štene od mesec dana već ide za čovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv, ne vrši nuždu u sobi, reaguje na reči "ne diraj" itd. Odrastao pas pomoću, često vrlo složenog ponašanja, nabavlja sebi hranu i ostalo što mu je potrebno za opstanak. Sva ova dejstva kod psa su stvorena i rezultat su njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat su iskustva - pokušaja.


Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio refleks, treba dati signal-komandu, posle čega treba stvoriti, izazvati bilo koji bezuslovni refleks, dati psu hranu ili delovati nekim drugim bezuslovnim nadražajem. Ponekad treba da dreser neko dejstvo izaziva i učvršćuje samo pomoću jednog te istog bezuslovnog nadražaja, na primer: pritisak mamljenja hranom.

Na primer: ako dreser želi da pomoću zvučne komande postigne da pas koji se kreće sedne (bezuslovni refleks, refleks položaja) onda on mora držati psa za povodnik blizu okovratnika uz istovremeno potiskivanje rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva bezuslovni nadražaj, koji kod psa dovodi do odgovarajuće zaštitne reakcije - refleks sedenja pomoću koga pas oslobađa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko uzastopno ponovljenih ovakvih nadražaja - dejstva uz zvučnu komandu "sedi", koja mora da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas počinje da izvršava radnju - sedenje samo na komandu "sedi" i na taj način izbegava pritisak na sapi. Na ovaj način pomoću bezuslovnog i uslovnog nadražaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za bolje usvajanje - učvršćenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je dati psu hranu što igra ulogu bezuslovnog učvršćujućeg nadražaja.

Sva dejstva koja se kod psa postižu dresurom, izazvana su uslovnim refleksima. Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one se brzo uspostavljaju ali mogu i brzo iščeznuti ili se zameniti drugima. Pokušajte
dva-tri puta odgurnuti štene kada ono prilazi k vama i ono će prestati to da
radi. Ako pri pozivu psa na komandu "ovamo" ne otkrepljujemo njegov
dolazak sa hranom i milovanjem, pas će postepeno prestati da izvršava vaše
naređenje.
Sposobnost privremenih veza, koje leže u osnovu uslovnih refleksa, da se lako stvaraju, iščezavaju i zamenjuju, ima veliko značenje za prilagođavanje psa uslovima spoljne sredine. Sve se u njihovoj okolini na ovaj ili onaj način menja: iščezavaju navike, pojavljuju se novi ljudi, predmeti, životinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim promenama pas se prilagođava novim uslovima. Kako se vrše promene u sredini, tako se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim uslovima.


Uslovni refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega,
treba razlikovati prirodne i veštačke uslovne reflekse. Prirodni uslovni
refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu bezuslovnog nadražaja. Na primer:
kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako hrana dođe u usnu šupljinu psa
onda deluje kao bezuslovni nadražaj, tj. izaziva pojavu bezuslovnog refleksa
ishrane (lučenje pljuvačke itd.) tako da će kasnije i na vid i miris hrane kod
psa doći do pojave prirodnog uslovnog refleksa (lučenje pljuvačke). Znači da
miris mesa ili mleka, kao i pogled na njih, kod psa deluje kao prirodni uslovni
nadražaj.
Kako pokazuju ogledi, štene koje nikada nije dobijalo neku hranu, neće reagovati na ovakve nadražaje refleksima ishrane.
Prirodni uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, često puta već nakon 2-3 ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par ponavljanja, govori za to da su oni po svojim osobinama (prirodni uslovni refleksi) vrlo bliski bezuslovnim refleksima.

Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko značenje. Ispočetka pas prilazi čoveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje iako je udaljena, kao prirodni nadražaj i dovodi do reakcije psa odnosno njegovog prilaženja. Predmet za aport koji dreser pokreće ispred nosa psa, deluje kao prirodni nadražajza refleks hvatanja. Zahvaljujući tome, pas kroz dresuru počinje da shvata predmet za aport. Čovek koji beži, predstavlja prirodni nadražaj za čitav sistem refleksa praćenja; gonjenja. Dva do tri puta
ponovljen trzaj povodnika dovodi do toga da pas shvati da se mora pomeriti.

3.2.1 USLOVNI REFLEKSI - stiču se u toku života i pri dresuri




1.Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer: dolaženje dreseru uz savlađivanje prepreka.


2.Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu kočenja. Primer: zabrana - uzdržavanje od različitih dejstava.


3.Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu
različitih dejstava bezuslovnih nadražaja. Primer: miris i
vid hrane.


4.Veštački uslovni refleksi. Stvaraju se na određene nadražaje, potpomognuti bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane.

3.2.2 USLOVNIREFLEKSII-ogaREDAzasnovaninabezuslovnimrefleksima

1.Nadjačavajući uslovni refleks bez nadražaja,
2.Zaostajući uslovni refleks bez nadražaja,
3.Pridružujući uslovni refleks bez nadražaja.

3.2.3 USLOVNIREFLEKSIII-ogaREDAzasnovaninauslovnimrefleksimaI-ogareda

3.2.3.1 USLOVNI REFLEKS I REDA

a)Bezuslovni
nadražaj,
b)Uslovni nadražaj I reda - KOMANDA,
c) Uslovni nadražaj II reda - GEST.

3.2.3.2 USLOVNI REFLEKS II REDA
Ukoliko se kod životinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija formiraju samo jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza u mozgu brzo uspostavlja i postaje prirodna. Kroz duži period vremena, dolazi da nekada uslovni refleksi postaju bezuslovni. Potvrdu ove teorije nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. Čovek je dresirao jednoga psa da mu pomaže u lovu, drugoga da vozi saonice, trećega za čuvanje stada-naselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako podležu samo određenoj dresuri. Određena rasa pasa brzo se dresira za čuvanje kuće-dvorišta ali od njih ne možemo dobiti dobrog lovačkog psa. Štene lovačkih pasa već nakon male podrške ide po tragu. Nasledno, pas za vuču brzo se navikne na nošenje amova i poslušnost goniču.
Veštački uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na određene nadražaje koji nisu u neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadražajima.

Tako na primer: zvuk zvona
(komanda) nema nikakve neposredne veze sa nadražajem ishrane ili sa refleksom položaja - sedi ili stoj. Oni prirodno ne izazivaju kod psa zauzimanje sedećeg položaja ili ležećeg položaja. Za stvaranje veštačkog uslovnog refleksa, svaki nadražaj za psa treba da se proprati dejstvom određenog bezuslovnog nadražaja, na primer: hranom. Zavisno od toga koji ćemo bezuslovni nadražaj koristiti (hrana ili pritisak, zvono ili komanda), uslovni nadražaj dobija različito značenje. Ako se potkrepljuje hranom, komanda će postati uslovni nadražaj ishrane. Pas na komandu
"ovamo" prilazi dreseru da bi dobio hranu. Ako se komanda propraćuje
(potkrepljuje) sa mehaničkim nadražajem, dolazi do zaštitnog odbrambenog
refleksa i pas počinje da izvršava radnju posle komande "ne" ukoliko
je ranije ova komanda praćena jakim trzajem povodnika (bezuslovnim nadražajem).
U procesu dresure kod pasa se na osnovu prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju
veštački uslovni refleksi.


Potrebno je razlikovati uslovne reflekse različitog reda.
Pri dresuri se iskorišćavaju uslovni refleksi prvog i drugog reda.


Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih refleksa, na primer: stvaranje uslovnog refleksa na zvučnu komandu stvara se na osnovu hranidbenih i mehaničkih bezuslovnih refleksa. Dok se uslovni refleksi II reda stvaraju na osnovu uslovnog refleksa I reda. Na primer: većina uslovnih refleksa na gest stvara se na osnovu ranije stvorenih uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju i učvršćuju kod psa u procesu dresure jesu granične radnje i sastoje se iz jednoga ili niza uslovnih refleksa međusobno povezanih.


Ovako složena dejstva koja se kod pasa stvaraju u procesu dresure nazivaju se NAVIKAMA.

USPOSTAVLJANJE
KONTAKTA SA PSOM


Jedan od osnovnih uslova koji obezbeđuje uspeh pri dresuri jeste PRAVILAN ODNOS IZMEĐU DRESERA I PSA.


Ovaj uzajamni odnos mora se uspostavljati u toku celokupnog rada pri dresuri, za vreme stvaranja kod psa svih sistema uslovnih refleksa. Naročito u toku opšteg kursa dresure kojim se obezbeđuje stvaranje navika kod psa i njegovo ponašanje potčinjava dresuri.


Pravilan odnos psa prema dreseru karakteriše se dobrom poslušnošću, poverenjem i poverljivim odnosom prema njemu, pri čemu ne sme da postoji nikakva bojazan. PAS
SE NE SME PLAŠITI DRESERA.


Pojava straha i plašljivosti psa u odnosu na dresera dolazi kao rezultat nepravilnog odnosa dresera prema psu. Formiranje odnosa između čoveka i psa počinje navikavanjem psa na svoga dresera, a za ovo je potrebno nekoliko dana rada. Za ovo se vreme pas upoznaje sa novim čovekom i kod njega se javljaju novi uslovni refleksi, koji mu služe da se prilagodi osobinama toga čoveka.


Dreser na psa deluje kao složen - kompleksan nadražaj. On
na psa pre svega deluje svojim spoljašnjim izgledom: oblikom odeće, rastom,
načinom svojih pokreta, glasom, izrazom lica i na kraju individualnim mirisom.


Sve osobine svoga dresera koje njega odvajaju od drugih ljidi, pas dobro i trajno zapamti još u periodu njegovog privikavanja. Naročito veliki značaj za njega ima glas dresera kojim ovaj izdaje komande. Sve osobine njegovog glasa (jačina, visina, ton i boja), pas počinje da lako razlikuje od glasa drugih ljudi. Ukoliko su kod njega formirani i pravilni odnosi prema dreseru, onda će on izvršavati komande koje mu ovaj izdaje svojim glasom.


Pas takođe dobro pamti i tipične pokrete svog dresera.
Ako su oni nagli i isprekidani, oni u periodu privikavanja psa izazivaju kod
njega odbrambenu reakciju u vidu agresivnosti ili plašljivosti, a to otežava
navikavanje psa na dresera.