Clanak g.Zoran Petej-a koji je objavljen u magazinu konj.net
Vitamini imaju brojne i veoma važne funkcije u organizmu konja. Zbog toga, bez odgovarajuće količine vitamina nema normalnog porasta, reprodukcije, laktacije i fizičke aktivnosti konja.
Klasifikacija vitamina može se izvršiti na nekoliko načina. Najstarija i najčešća podela je na osnovu rastvorljivosti: vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E i K) i vitamini rastvorljivi u vodi (B grupa i vitamin C). Novija je podela zasnovana na mehanizmu dejstva: vitamini sa kohormonskim delovanjem i vitamini sa koenzimskom ulogom. Sa nutritivnog aspekta vitamini se mogu podeliti na metabolički esencijalne - neophodne za biohemijske i fiziološke funkcije (što su za konje svi vitamini) i nutritivno esencijalne koje je neophodno obezbediti hranom, a to su vitamin A, E, po nekad i D kao i neki vitamini B grupe.
Potrebe u vitaminima zavise od doba života, kategorije i nivoa fizičke aktivnosti, odnosno mišićnog rada, kao i različitih stresnih faktora. Potrebe za dodavanjem vitamina u obrok zavise od vrste, tipa i kvaliteta obroka, obima mikrobijalne sinteze u digestivnom traktu i stepena resorpcije.
Kontinuirani nedostatak bilo kog vitamina ima za posledicu pojavu bolesti koja se veoma teško dijagnostikuje sve dok ne postane izrazita, a tada je lečenje teško i skupo. Retki su slučajevi da obrok sadrži tako male količine nekog vitamina da bi došlo do vidljivih simptoma deficita. Obično je u pitanju blagi deficit kada nema izraženih simptoma, ali upravo ovakva stanja dovode do pogoršanja zdravlja i postepeno umanjuju sportske performanse grla.
Vitamini rastvorljivi u mastima
Resorpcija ovih vitamina tesno je povezana sa resorpcijom masti. Vitamini ove grupe mogu da se deponuju u određenoj količini u organizmu, pa je njihovo svakodnevno unošenje nepotrebno. Izraziro velike količine ovih vitamina, ukoliko se daju duže vreme, izazivaju intoksikacije.
Vitamin A
Neophodan je za normalnu funkciju vida, očuvanje integriteta i funkcije ćelijske membrane (zaštitnik epitela), formiranje kostiju i rast (vitamin rasta), a smatra se da ima ulogu i u transportu kiseonika, što je veoma važno za sportske konje.
Vitamin A se u biljnim hranivima za konje nalazi u obliku provitamina - karotenoida - jedinjenja koja poseduju biološku aktivnost vitamina A, od kojih je najvažniji β-karotin. On se resorbuje u tankom crevu i najvećim delom već u samom zidu creva pretvara u vitamin A, dok se preostali deo putem krvi transportuje u jetru i masno tkivo koji predstavljaju depo i sekundarno mesto njegove konverzije. U ishrani konja
1 mg β-karotina je ekvivalentan količini od 400 IJ (Internacionalnih jedinica) vitamina A.
Utvrđeno je da konji koji konzumiraju zelenu kabast hranu u toku 4-6 nedelja, obično deponuju količinu vitamina A u jetri koja je dovoljna za održavanje normalnog nivoa vitamina u krvnoj plazmi u toku narednih 3-6 meseci.
Znake deficita karakterišu poremećaji vida, smanjena otpornost na infekcije, krta kopita, anoreksija, gubitak telesne mase i poremećaji u reprodukciji kobila. U sportskoj medicini veći značaj može da ima suficit vitamina A koji je moguć pri korišćenju velikih količina ovog vitamina za povećanje radnih posobnosti konja. To može da dovede do krtosti kostiju, hiperostoze, ljuštenja epitela, povećane sklonosti ka infekcijama, opadanja dlake... Sa druge strane nisu uočeni toksični efekti β-karotina.
Prema preporukama NRC (National Research Council) potrebe za konje su procenjene na 30-60 IJ vitamina A po kilogramu telesne mase konja. Neki autori pomeraju granicu za sportske konje na 100-120 IJ/kg TM. Ukoliko se obračunavaju po kilogramu hrane potrebe za sve kategorije konja kreću se od 1650-3330 IJ/kg hrane (NRC).
Vitamin D
Za ishranu konja od značja je da su obe forme vitamina D, vitamin D 2 (forma u biljkama) i D 3 (forma u životinjama) podjednako efikasne. Obe aktivne komponenete nastaju iz provitamina delovanjem sunčevih zraka na ergosterol iz biljaka i 7-dehidrosterol iz životinja. Konverzija se odvija u jetri i bubrezima i ovi procesi su pod dejstvom koncentracije Ca i P u krvnoj plazmi.
Nedostatak vitamina D se retko javlja u konja. Kod mladih životinja može da dovede do rahitisa, a kod starijih do osteomalacije (razmekšavanja kostiju). Deficit je po simptomima sličan nedostatku kalcijuma, fosfora ili oba ova minerala. Međutim, opisani su slučajevi trovanja, a nročito pri predoziranju vitaminskim preparatima. Suficit je praćen depresijom, smanjenim apetitom, anoreksijom, deformacijom kostiju i kalcifikacijom mekih tkiva.
Konji koji provode dosta vremena van štale nikada ne pokazuju znake deficita. Neophodno je da konj dnevno provede najmanje 30-60 minuta napolju da bi se obavila sinteza potrebnih količina vitamin D. ko to zimi nije slučaj preporučuje se njegovo dodavanje obroku konja.
Koncentracija od 276 IJ vitamina D po kilogramu hrane dovoljna je podmiri osnovne potrebe konja (NRC). Ukoliko su konji svakodnevno izloženi suncu nije potrebno posebno dodavati vitamin. Pri držanju konja u štalama smatra se da su im minimalne potrebe 6,6 IJ/ kg TM. Potrebe se uvećavaju ako je nizak nivo Ca i P u hrani ili ako njihov odnos nije adekvatan.
Vitamin E
Ima veliki značaj je u reproduktivnom ciklusu konja, ali i važnu ulogu u antioksidacionim procesima, stabilizaciji nervnog, mišićno-skeletnog i hematopoetskog sisitema. Metabolička uloga vitamina E tesno je povezana sa funkcijom selena u organizmu. Oba elementa predstavljaju deo odbrambenog antioksidativnog sistema koji štite ćelije od štetnih uticaja reaktivne forme kiseonika i drugih slobodnih radikala pri oksidaciji nezasićenih masnih kiselina.
Vitamin E za konje ima naročiti značaj zbog svoje uloge u razvoju mišića, transportu kiseonika u procesima disanja, eritropoezi i procesima reprodukcije. Pri deficitu ovog vitamina za konje je karaktristčna pojava degenerativne mijelopatije, azoturije i zapaljenja mišića - miozitisa, koji predstavlja miopatiju koja se javi 1-2 dana nakon treninga ili trka, a reaguje na terapiju vitaminom E i selenom.
Preporuka za unošenje dnevne količine vitamina E je 15 mg/kg hrane, čime se obezbeđuju osnovne potrebe odraslih konja i grla u porastu. Davanje većih količina vitamina E ima povoljan efekat na utreniranost i trkačke sposobnosti, naročito starijih konja, pri čemu se vitamin mora aplikovati bez prekida da ne bi došlo do pada u formi. Ako se tretman počne 3-4 meseca pre sezone trka i nastavi tokom cele sezone, dnevna doza mogla bi da iznosi od 2000-5000 IJ. Ovako se povećava izdržljivost, konji se brže oporavljaju od napora, a primećeno je da ove doze smirujuće deluji na nervozne konje. Većina autora smatra da su doze od 1000-2000 IJ/dan tokom trkačke sezone ipak sasvim dovolje za održavanje optimalnih trkačkih performansi.
Znaci suficita vitamina E nisu utvrđeni.
Vitamin K
Osnovna funkcija vitamina K je u sintezi protrombina u jetri konja, a protrombin je neophodan za normalnu koagulaciju krvi.
Uzima se da je mikrobiološka sinteza vitamina K u crevima dovoljna da obezbedi potrebe konja. Međutim, nije poznato kada ždrebe počinje da stvara potrebne količine vitamina u crevima, te se radi svake eventualnosti, obrocima dodaje vitamin K u vidu premiksa.
Deficit se može javiti, ali je u praksi važniji sufucit ovog vitamina koji nastaje prilikom davanja većih količina kod terapije krvaranja iz pluća.
Vitamini rastvorljivi u vodi
Ne deponuju se u organizmu u značajnijoj količini i zbog toga je preporučljivo njihovo svakodnevno unošenje. Izrazito velike količine ne izazivaju štetne efekte, odnosno višak se izlučuje urinom.
Smatra se da kvalitetna kabasta hrana i bakterijska sinteza u zadnjim partijama creva, kao i sinteza vitamina C u telu, zadovoljavaju osnovne potrebe konja u ovoj grupi vitamina. Obim mikrobiološke aktivnosti, pri tome, nije dovoljan da obezbedi potrebe u toku kritičnih perioda, kao što su porast, reprodukcija, intenzivan stres, naporni treninzi i takmičenja. Iz tih razloga obezbeđenje vitaminima ove grupe ne treba da se zasniva samo na bakterijskoj sintezi, iako se smatra da ona ima značajniju ulogu nego sadržaj vitamina u hrani.
Vitamin B 1 - tiamin
Mora se svakodnevno obezbediti u ishrani konja. Ulazi u sastav enzimskih sistema i neophodan je za normanlan metabolizam ugljenih hidrata, odnosno za energetski metabolizam uopšte. Tiamin u krvi sportskih konja smanjuje koncentraciju laktata i piruvata, čime odlaže pojavu zamora u toku trka i napornih treninga.
S obzirom na bakterijsku sintezu ovog vitamina u cekumu i njegovo prisustvo u kabastoj hrani, smatra se da je lako zadovoljiti potrebe konja, iako se samo oko 25% sintetisanih količina apsorbuje iz creva. Osnovne potrebe za odraslog konja su 30-40 mg dnevo, a pri povećanim fizičkim naporima u uslovima izrazitog stresa treba dodatno obezbediti pravovremeno prisustvo dostupnog vitamina B 1 . Praktično je netoksičan kada se dodaje u hranu, ali se štetni efekti mogu javiti pri nestručnoj injekcionoj primeni.
Vitamin B 2 - riboflavin
Sastavni je deo enzimskih sistema koji učestvuju u oslobađanju energije. Sadržaj u hrani i bakterijska sinteza zadovoljavaju potrebe odraslih konja za održavanje života i procenjuju se na 40-60 mg dnevno. Znaci deficita i suficita nisu opisani kod konja, mada postoje podaci da nedostatak riboflavina dovodi do pojave peroidične oftalmije sa posledicama koje mogu završiti potpunim slepilom konja.
Vitamin B 3 - niacin
Niacin je sastavni deo mnogih enzimskih sistema i ispoljava svoju funkciju u procesima ćelijskog disanja, metabolizma ugljenih hidrata i masti.
Nisu zabeleženi slučajevi deficita u niacinu, a preporučuju se količine od 120-180 mg dnevno. Smatra se da je potrebe lako zadovoljiti, jer se pored sadržaja u hrani i bakterijske sinteze, ovaj vitamin sintetiše i u tkivima konja. Za sintezu neophodno je prisustvo esencijalne aminokiseline triptofana, čiji je nivo u direktnoj vezi sa nivoom proteina u obroku. Zbog toga je izuzetno važno da obroci konja (naročito za mlađe kategorije i trkačka grla) sadrže dovoljno niacina, kako se ne bi morao trošiti triptofan obroka za njegovu sintezu. Isto tako, treba voditi računa da niacin u obroku ne vodi poreklo samo iz žitarica jer je taj oblik teško iskoristiv za konje.
Vitamin B 6 - piridoksin
Ima važnu ulogu u varenju hranljivih materija, odnosno u metabolizmu amino-kiselina. Konji sintetizuju vitamin B 6 u crevnom traktu, posebno u cekumu, a smatra se da su zadovoljavajući nivoi od 12-18 mg dnevno. Nisu zabeleženi slučajevi deficita pri ishrani konja sa uobičajenim obrocima.
Vitamin B 12 - kobalamin
Biološka uloga B 12 je u procesima iskorišćavanja ugljenih hidrata, masti i proteina obroka. Mikroflora digestivnog trakta je sposobna da sintetiše ovaj vitamin u dovoljnoj količini ukoliko hrana sadrži dovoljno neorganskog kobalta. Resorpcija se odvija u cekumu i kolonu, a delom se daponuje u jetri, čime se može objasniti nepostojanje apsolutnog deficita kod konja. Smatra se da su dnevne potrebe konja od 0,012-0,018 mg, što znači da ovaj vitamin poseduje najveću biološku aktivnost ukoliko se porede potrebe sa telesnom masom.
Koristi se u znatnim dozama kod trkačkih konja pošto učestvuje u formiranju hemoglobina, pa ima efekte na kapacitet prenosa kiseonika, čime se poboljšavaju sportske performanse grla.
Pantotenska kiselina
Sastavni je deo koenzima A i kao takva ima veliki značaj u varenju ugljenih hidrata, proteina i masti. Od svih vitamina B kompleksa najveća je verovatnoća za pojavu deficita u pantotenskoj kiselini. Za ždrebne kobile i kobile u laktaciji preporučuje se dnevna doza od 250 mg, dok se za porast i održavanje potreba odraslih konja preporučuje količina od 15 mg pantotenske kiseline po kilogramu hrane.
Folacin
Termin je koji se koristi za folnu kiselinu i slične komponenete sa istom biološkom aktivnošću, u prvom redu para-aminobenzoevu kiselinu (PABA).
Smatra se da je funkcija folne kiseline vezana za stvaranje eritrocita, odnosno utvrđeno je da deficit kod stalno zatvorenih konja smanjuje prirast i izaziva anemiju. Kako je zelena hrana bogata folnom kiselinom, pretpostavlja se da bi njeno dodavanje, u količini od 20 mg dnevno bilo opravdano u nedostatku paše. Bakterijska sinteza u digestivnom traktu dovoljna je da pokrije potrebe konja, pri čemu konji sa tipično štalskim načinom držanja konzumiraju prosečno 6,3 mg dnevno, a na paši 53,8 mg dnevno. Znaci apsolutnog deficita i suficita nisu opisani kod konja.
Holin
Iako nije vitamin u užem smislu, važan je za metabolizam masti. Postoji određena međuzavisnost između holina i metionina. Potrebe holina u obroku konja zavise od nivoa metionina, odnosno ako je nivo metionina u obroku dovoljno visok smanjuju se potrebe u holinu i obrnuto. Sve prirodne masti sadrže izvesne količine holina, međutim uobičajeni obroci konja su siromašni u mastima. Zbog toga se preporučuje dodavanje obroku 500 mg holina dnevno.
Praktična zapažanja su da dnevna doza od 6-8 grama prevenira pojavu oštećenja na kopitama.
Vitamin H - biotin
Delujući interaktivno sa folnom i pantotenskom kiselinom, piridoksinom, kobalaminom i vitaminom C , biotin ima niz značajnih funkcija u oraganizmu. U nedostatku biotina kod životinja su registrovani poremećaji u porastu, dermatitisi, gubitak dlake, pucanje rožine kopita i poremećaji nervnog sistema.
Utvrđeno je da konji sintetišu značajne količine biotina, a uobičajeni ga obroci sadrže dovoljno. Međutim u mnogim hranivima biotin je iskoristiv samo sa 50% i o tome treba voditi računa. Znaci deficita i suficita nisu opisani kod konja.
Smatra se da davanje većih količina biotina (10-30 mg/dan) u dužem vremenskom periodu ima povoljno dejstvo na različite defekte kopita.
Vitamin C - askorbinska kiselina
Sintetiše se u tkivima konja u dovoljnim količinama da zadovolji potrebe. Znaci deficita i suficita nisu opisani kod konja, a smatra se da je količina od 1g/kg hrane zadovoljavajuća. Kako se askorbinska kiselina lageruje u vrlo ograničenim količinama u organizmu, potrebno ju je svakodnevno unositi hranom.
Vitamin C ima antioksidativnu ulogu pa je neobično važno njegovo prisustvo u ćelijama koje su izložene velikom prometu kiseonika. Ima dosta informacija o poboljšanju performansi trkačkih konja redovno tretiranih ovim vitaminom. Efekat njegovog dodavanja se pokazao i kod konja za vreme vrlo toplih godišnjih perioda, kod grla izloženih stresnim situacijama i kod konja podvrgnutih vrlo intenzivnom treningu i trkama. Na dodavanje vitamina C ne reaguju svi konji jednako, pa bi njegov efekat trebalo proceniti na svakom grlu posebno.